I DEO
DA LI STE ZNALI ZAŠTO NE MOŽETE DA ODOLITE NEKOJ HRANI? DA LI ZNATE ZAŠTO SE PREJEDATE?
DA LI ZNATE ZAŠTO "MORATE DA POJEDETE SVE ŠTO "VIDITE" ISPRED SEBE?
DA LI ZNATE ZAŠTO "MORATE" DA OČISTITE SVE IZ FRIŽIDERA?
DA LI MOŽETE DA POBEDITE ZAVISNOST OD HRANE?
ODGOVOR JE DA!!! KAKO? MORATE DA NAUČITE, PREPOZNATE I ISTRENIRATE KAKO DA KONTROLIŠETE PRETERANU ŽELJU I POTREBU ZA HRANOM ILI NEKIM NAMIRNICAMA KOJE KAD JEDETE NE MOŽETE DA SE ZAUSTAVITE!
.jpg)
Šta ili ko upravlja našom željom za hranom?
GOJAZNOST POČINJE U MOZGU!
Neki ljudi, povremeno ili stalno gube kontrolu u kontaktu sa hranom. Reaguju veoma snažno na neke mirise, ukuse ili izgled hrane. Poneki ljudi više jedu kada su u nekoj nekoj neprijatnoj ili prijatnoj emotivnoj situaciji, u zavisnosti od dana u nedelji ili doba dana, posebno uveče.
Ponekad je želja ili potreba za hranom toliko jaka da gube koncentraciju, ne mogu da se usresrede na posao, učenje, gledanje televizije, bilo kakvu aktivnost. Stalno im se po glavi "mota" misao o hrani ili nekoj odredjenoj namirnici. Pokušavaju da pobede tu želju ili potrebu, ali na kraju ipak kontrola nestane i pojedu, prejedu se... a posle dolazi kajanje.
Često se dešava da se "stide" zbog prejedanja pa se pojavi osećaj krivice. Obećavaju sebi i drugima da to neće više raditi, kontrolišu se veći deo dana, i onda odjednom kočnice popuštaju, uglavnom uveče i opet želja ili potreba pobedi.
Da li ste "zavisnik" od hrane? Alarm se aktivira i mnogi postaju svesni kada počnu tajno da jedu, ili usput u kolima, menjaju putanje, progutaju "nešto" od prodavnice do kuće, usput... Više od drugih ljudi razmišljaju o hrani, ne mogu da se zaustave dok hrana ne nestane, pojedu sve, prejedaju se.
Istorijski "okidači" su nastali veoma davno kada su postojali periodi gladi. Ljudi da bi preživeli jeli su mnogo u periodima kada je bilo hrane, masne naslage su bile "ostave" u ljudskom telu za periode gladi i zimskog perioda kada je bilo manje hrane a masno tkivo ih je čuvalo od hladnoće. Ljudi koji su mogli mnogo da pojedu i natalože mnogo masnoće su preživeli takve, preneli genetski kod "opstanka" na potomstvo a mi smo danas nasledili taj kod od naših predaka. Oni koji nisu imali tu sposobnost nisu preživeli.
Danas je hrana uvek dostupna, zimi se greju prostorije, kola su ugrejana, manje se krećemo, manje trošimo energije i kalorija u toku dana na obavljanje svakodnevnih posova. Manje hrane i kalorija nam je potrebno a hrana svuda dostupna, visoko kalorična, pa energetska pića, sokovi puni šećera, grickalice, čokoladice... Gde god se okrenete, bilo šta da radite, hrana je dostupna. Kupujete novine a pod rukom razni izazovi, svratite na pumpu po gorivo, hrana je dostupna, u marketu odlučite da kupite samo "zdravu hranu" ali... na kasi vas čeka izazov, i tu se istopi "volja". Svuda izazovi, gledate televiziju, reklame vas "bombarduju" i provociraju apetit...
Kroz evoluciju ljudi su razvili instikt preživljavanja, koji prepoznaje potrebu za hranom kako bi preživeli. Kada čovek vidi hranu ili razmišlja o njoj dopamin se aktivira i aktivira potrebu za hranom. Često ljudi pogrešno tumače emocije preživljavanja i ugroženosti koje su vezane za druge situacije a ne za glad, ali ako se pojavi osećanje "ugroženosti", nelagodnosti, nervoze, anksioznosti a dopamin nam obezbedjuje da se odmah osećamo bolje. Najkraće i najbrže je da se jede ili prejede.
Kombinacija šećera i masnoće obezbedjuje najveći i najbrži rast dopamina. Pažnja se usresredjuje na "najbrže" zadovoljenje te želje ili potrebe i neki ljudi dok ne pojedete takvu hranu ne mogu da se usresrede na druge aktivnosti. Kombinacija masnoće, šećera i soli stvara najveću želju, i najbrže reaguje dopamin a amigdala stvara osećaj prijatnosti, prestanak ugroženosti. Ljudi imaju želju za visokokaloričnom hranom, jer najbrže stvara osećaj zadovoljstva. Amigdala je deo mozga koji je odgovoran za "memoriju" emocija. Ona pamti zadovoljstvo na primer ako ste jeli čokoladu.
Izvor neprijatnosti je zbog sasvim drugog uzroka koji niste prepoznali ili rešili, hrana samo brzo, kratkotrajno i pogrešno stara osećaj mira i prijatnosti. Zato ljudi nastavljaju da jedu. Začarani krug...
Problem nije rešen a dolazi osećanje stida, nelagodnosti, gojaznost, bolesti...
Postoji rešenje!
Uskoro II deo!
