Često čujem od gojaznih osoba, da su uspevale u nekom životnom periodu da imaju "normalnu kilažu" ali da su se jako kontrolisale i bile hronično gladne. U periodima kada se kontrolišu uglavnom postoje neki drugi jaki motivi. Kada ti motivi prestanu, kilogrami se povećavaju.
Rečenice koje najčešće izgovaraju:
- nikad ne smem da jedem koliko želim
- uvek moram da vodim računa šta i koliko jedem
- stalno sam na dijeti i moram da gladujem
- uvek moram da izbegavam hranu koju volim
- ako bi jela/o koliko mi prija, mogu ili želim imala bih 100 kilograma
- stalno sam gladna i debela
- sanjam da mogu da pojedem...koliko hoću
Potreba da se jede je jak nagon, i ponekad pravo mučenje kako se zaustaviti ili odreći hrane. Hranu veoma često doživljavamo kao najboljeg i najvernijeg prijatelja, koji nas nikada ne izneveri. Hrana je kratkotrajno zadovoljstvo, a posledice preteranog uživanje su jako vidljive.
Zašto se ne zadovoljimo sa manjom količinom hrane koju volimo nego moramo da jedemo mnogo više nego što nam je potrebno? Da li smo željni ukusa ili količine? Ljudi se odriču hrane koju vole, jer ne mogu da se zaustave kada je jedu. Jedući hranu koju ne vole kontrolišu apetit. Ono što ne volimo manje jedemo. To je svakako kratkotrajno rešenje.
Ljudi koji imaju veliki apetit, želju za hranom, imaju stalnu borbu sa kilogramima. Ako imate potrebu da jedete ili stalno grickate izaberite manje kalorične grickalice. Naseckajte različito povrće na štapiće, nemasni krem sir od 0%mm pomešajte sa različitim začinima, senfom, pestom, pastom od maslina po želji ili napravite više ukusa. Komadiće povrća umačite u sos od sira i grickajte. Zadovoljićete potrebu za grickanjem i ješćete zdravo.
Želim vam puno uspeha,
Branka Mirković